Джурджевданское восстание

Материал из Википедии — свободной энциклопедии
Перейти к навигации Перейти к поиску

Восстание Сански-Мост в мае 1941 года (также известное как Джурджевданское восстание (серб. Ђурђевдански устанак) или восстание крестьян Саны (серб. Побуна санских сељака) произошло недалеко от города Сански-Мост на территории Югославии, оккупированной странами Оси. Сербское население восстало против их угнетения режимом усташей, правителей Независимого государства Хорватия и сателлитов нацистов. Многие мирные жители погибли за три дня боевых действий.

Введение[править | править код]

6 мая 1941 года, во время Джурджевдана славы, восточного православного праздника в честь Святого Георгия, восстание началось в деревнях Киево и Трамошня, продолжавшееся 3 дня. Это был первый эпизод враждебности к оккупационным силам[1][2][3][4][5][6].

Празднование Джурджевдана в Киево и Трамошне было встревожено усташами, что спровоцировало восстание местных сербов против усташей. Чтобы подавить восстание, усташи обратились за помощью к Германии. 7-8 мая в сёла прибыли немецкая пехота и артиллерия, которые взяли в заложники 450 сербских мирных жителей. К 8 мая 1941 года восстание было подавлено. Было убито много мирных сербов. Были ранены до 3 немцев и 2 усташей, в ответ на что 9 мая 1941 года 27 сербов были казнены. Их тела были повешены в центре Сански-Моста. В 1973 году их тела были похоронены в мемориале в Сушняре.

Предыстория[править | править код]

Независимое государство Хорватия являлось марионеточным государством нацистской Германии и Италии. Оно было основано 10 апреля 1941 года из части Королевства Югославия, которая была оккупирована странами Оси. Независимое государство Хорватия поглотило большую часть нынешней Хорватии и Боснии и Герцеговины, а также часть Сербии .[7][8][9]

Режим усташей был направлено против сербов, евреев, мусульман и цыган в рамках более широкой кампании геноцида[10][11]. В Сански-Мосте официальные лица НГХ, включая Виктора Гутича, комиссара, подстрекали местных хорватов и мусульман к нападению на сербов. 23 апреля 1941 года Гутич приказал всем сербам и черногорцам, живущим в Боснийской Краине, которые родились в Сербии или Черногории, покинуть этот район в течение пяти дней[12]. Этот указ, который был оглашён по радио и напечатан в газетах, был исполнен некоторыми местными хорватами и мусульманами[13]. Были замешаны хорватский националистический политик Дидо Кватерник и хорватский фашистский диктатор Анте Павелич. Исходя из того, что Джурджевдан, также известный как день гайдук (бандитов), был одним из собраний сербских повстанцев, усташи напали на известных сербских мирных жителей[14].

6 мая[править | править код]

Угнетение режимом усташей сербов вызвало стихийное сопротивление гражданского населения, которое переросло в вооруженные восстания в деревнях к юго-востоку от Сански-Моста[15][16].

6 мая 1941 года военные действия были спровоцированы усташами (в основном мусульманами), которые ворвались в дома сербских мирных жителей в Киево и Донья-Трамошня. В Трамошне сгорело несколько домов. Группа из примерно двадцати сербских мирных жителей, большинство из которых не имели огнестрельного оружия, предотвратила поджоги других домов[17][18]. До шести усташей были ранены[19]. К сербским мирным жителям присоединились бывшие члены резервных воинских частей и жители деревни Сьенокоши[20]. Гражданские сербы прогнали усташей, которые бежали в Киево и Сански-Мост, и попросили помощи у немецкого гарнизона в Приедоре[21].

7 мая[править | править код]

Утром 7 мая 1941 года власти усташей заключили в армейские казармы на вокзале нескольких известных сербских граждан. Население предупредили, что они будут казнены, если кому-то из усташей или солдат немецкой армии будет причинен вред[22]. Один из усташей, местный лесничий, мог умышленно ранить себя, а затем сообщил властям усташей в Сански-Мост, что на него напали и ранили сербские гражданские лица.

Немцы прислали разведывательный патруль, состоящий из одного взвода[23]. 42 солдата 1-го батальона 132-й пехотной дивизии, дислоцированных в Приедоре, прибыли 7 мая 1941 года[24]. Вместе с усташами и жандармами они преследовали восставших сербских мирных жителей. Рано утром 7 мая 1941 года усташи убили трех сербских мирных жителей в Сански-Мосте[25].

Сербское гражданское население, воодушевлённое достигнутым накануне успехом, оказало сопротивление[26]. Сербы из Баня-Луки, Приедора и Сански-Моста отправились в Трамошню, чтобы присоединиться к борьбе. Их было около 200 человек, они были вооружены винтовками разных типов, одним пулеметом и одним автоматом. Они разместили свои силы в Киево и Томине[27]. Гражданские сербы из Киево, Видовичей, Трамошни, Козицы и других соседних мест быстро заняли оборонительные позиции на склонах Киевской Горы над Сьенокосом. Они сопротивлялись атаке стран Оси[28][29]. В этом бою трое немецких солдат были ранены[30].

8 мая[править | править код]

Рудольф Синтцених, генерал и командир 436-го пехотного полка 132-й пехотной дивизии приказал 3-му батальону 436-го пехотного полка войти в 2 часа ночи. Их маршрут пролегал из Баня-Луки в Сански-Мост через Приедор. 3-м батальоном командовал Хенигс. Одна рота 132-го пионерного батальона ехала на велосипеде, а одна моторизованная батарея из Костайницы присоединилась к силам Хенига[31].

8 мая 1941 года немецкие войска были усилены мотопехотой из Босански-Нови и батареей из двух пушек из гарнизона артиллерийской дивизии в Приедоре[32]. Перед стрельбой немцы захватили 450 сербов[33]. Между 8 и 11 часами утра немецкие войска выпустили 38 гранат из двух пушек, расположенных в Чапле, убив несколько десятков сербов[34]. После артобстрела Трамошня и Кижевска Гора (гора недалеко от Киево) немецкие войска двинулись к деревням Томина, Подовы и Козица[35].

Восстание было подавлено 8 мая 1941 года[36]. Немцы и усташи сожгли все дома в деревушке Сенокосе в Киево. Многие сербские мирные жители были схвачены безоружными, бросив оружие. Сербские мирные жители Томины были освобождены после вмешательства итальянского солдата, однако немецкие войска переправили около тридцати сербских военнопленных из района Томина в Сански-Мост, хотя они не принимали индивидуального участия в боевых действиях.

Последствия[править | править код]

Мемориальный комплекс в Шушняре

9 мая 1941 года немцы убили 27 мирных сербов[37]. Евреев и гражданских сербов заставили повесить тела в центре Сански-Моста[38], которые продолжали висеть два дня.

В конце мая 1941 года Гутич сказал: «Дороги будут желать сербов, но сербов больше не будет». Он объявил о дальнейших мерах по уничтожению всех сербских мирных жителей и восстание в июне 1941 года в Восточной Герцеговине предшествовало всеобщему восстанию, организованному Коммунистической партией Югославии.

До конца июля 1941 года большинство руководителей Дурдевданского восстания прятались в лесной местности недалеко от Кмечаней и планировали свои следующие действия[39]. Угнетение и преследование сербов и евреев усташами в ответ на Джурджевданское восстание продолжалось.

После краха NDH в 1945 году Гутич бежал в Австрию и Италию. В Венеции его узнали, арестовали и отправили в лагерь в Гротталье. В начале 1946 года его экстрадировали в Югославию, а в Сараево приговорили к смертной казни[40]. 20 февраля 1947 года он был казнён в Баня-Луке[41].

В 1971 году останки сербов, убитых во время восстания, были перезахоронены в Мемориальном комплексе в Шушняре. В июле 2003 года комплекс был обновлён и объявлен национальным памятником Боснии и Герцеговины[42].

Примечания[править | править код]

  1. Vojno-istoriski glasnik. Архивная копия от 23 июля 2020 на Wayback Machine p155 «The conflict broke out on May 6th, when many Serbian families in Kijevo and Tramošnja villages celebrated.»
  2. Zadruga M. et al «Genocid nad Srbima u II svetskom ratu.» Архивная копия от 3 января 2014 на Wayback Machine Muzej žrtava genocida i Srpska književna zadruga 1995 p258 «Уз то је први усташки напад био на домаћинства која су славила крену славу Ђурђевдан 6. маја 1941, због којег је услиједила и побуна санских сељака 6-8. маја 1941. године.»
  3. «Mesec dana od izbijanja aprilskog rata i 18 dana od kapitulacionog akta došlo je do sukoba srpskih seljaka iz okoline Sanskog Mosta, sela Kijevo i Tramošnja 6, 7. i 8. maja 1941. godine, poznatog kao Đurđevdanski ustanak sanskih seljaka.» («A month after April war broke out and 18 days since capitulation, Serb villagers from Kijevo and Tramošnja near Sanski Most, participated in the conflict on 6, 7 and 8 May 1941 which is known as Đurđevdan uprising of Sana villagers.»)
  4. Nikolić K. «Istorija 3/4: za III razred gimnazije prirodno-matematičkog smera i IV razred gimnazije opšteg i društveno-jezičkog smera» Архивная копия от 19 июля 2014 на Wayback Machine, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva 2005 ISBN 978-86-17-12413-5.
  5. Jović R. «Šušnjar 1941.» Архивная копия от 16 мая 2022 на Wayback Machine Opština Oštra Luka 2011 p. 39; ISBN 978-99938-41-08-1
  6. Kazimirović V. «Srbija i Jugoslavija 1914—1945.» Архивная копия от 24 июня 2021 на Wayback Machine Prizma 1995 p. 877
  7. «Independent State of Croatia.» Архивная копия от 12 апреля 2008 на Wayback Machine Britannica Online Encyclopedia. Accessed 8 September 2009.
  8. «Yugoslavia.» Архивная копия от 25 августа 2009 на Wayback Machine Holocaust Encyclopedia. United States Holocaust Memorial Museum. Accessed 8 September 2009.
  9. [1] Archived web citation, 31 October 2009.
  10. «Holocaust, Jasenovac.» Архивная копия от 14 января 2017 на Wayback Machine Jewish virtual library.org Accessed 3 June 2011.
  11. Pavlowitch S. «Hitler’s new disorder: the Second World War in Yugoslavia.» Архивная копия от 29 мая 2016 на Wayback Machine Columbia University Press 2008 p34. ISBN 0-231-70050-4
  12. Goldstein I. and Ramet S. (ed.) The Independent State of Croatia in 1941: On the Road to Catastrophe in The Independent State of Croatia 1941-45. Routledge, New York, 2007 p22. ISBN 0-415-44055-6.
  13. Dodik, 2011, p. 58: «Unfortunately, that kind of propaganda on the radio and in the press fell on fertile ground and was accepted not only by the Croats, but also by a great number of Muslim people.».
  14. Goldstein I. «Hrvatska: 1918—2008.» Архивная копия от 12 ноября 2021 на Wayback Machine EPH 2008 p264
  15. «Jugoslavija 1918—1984.» Архивная копия от 7 апреля 2022 на Wayback Machine ČZ Uradni list Slovenije 1985 p426. «…zbog ustaškog divljanja spontane manifestacije otpora izbijale su u Hercegovini početlęom juna 1941, u Bosanskoj krajini kod Sanskog Mosta maja 1941…»
  16. Đurđev, Antonić, Redžić, 1973, p. 74: «Sve to je imalo za posljedicu nezadovoljstvo naroda i spontani otpor, koji je prerastao u oružani ustanak manjačkih sela jugoistočno od Sanskog Mosta.».
  17. Đurđev, Antonić, Redžić, 1973, p. 74: «Neposredni povod izbijanju ustanka bio je oružani sukob do kojeg je došlo 6 maja u selu Kijevu.».
  18. Bokan, 1972, p. 447a.
  19. Dodik, 2011, p. 58: «The first indication of the forthcoming evil was seen as early as 6 May 1941 in Kijevo and Donja Tramošnja. The Ustashi from Kijevo, mainly Muslim, burst in the houses of the Serbian families, who were celebrating St. George’s, their patron saint’s day, to maltreat the host families and their guests and blow out their festive candles, the central ritual object used by Serbian people on patron saint’s day. This provoked a great revolt among the local Serbs, who rose massively against the Ustashi and drove them out. They were armed, mainly with cold weapons, and with a few pieces of firearms. During this action two Ustashi were wounded.».
  20. Đurđev, Antonić, Redžić, 1973, p. 74c.
  21. Bokan, 1972, p. 447b.
  22. Praća Veljović S. Šušnjar 1941, proceedings (papers, testemonies and documents). Архивная копия от 16 мая 2022 на Wayback Machine Opština Oštra Luka 2011 p77. ISBN 978-99938-41-08-1. «Рано ујутро 7. маја 1941 .г. усташка власт је послала позиве угледнијим Србима да се јаве у усташки логор,… и рекао им да ће бити таоци зато што је дигнут устанак у селу Кијеву, и ако и један њемачки војник или усташа погине, усташе ће стријељати поменуте таоце.»
  23. Bokan, 1972, p. 447c.
  24. Petranović, 1992, p. 178b.
  25. «Vojno-istoriski glasnik.» Архивная копия от 23 июля 2020 на Wayback Machine p155. «Having killed three Serbian peasants in Sanski Most in the early moming of May 7th, the Ustashas started towards Kijevo and Tramošnja once more.»
  26. Hurem R. «Kriza narodnooslobodilačkog pokreta u Bosni i Hercegovini krajem 1941. i početkom 1942.» Svjetlost 1972 p34. «I u Bosanskoj Krajini je bilo slučajeva da su grupe seljaka pokušavale da se suprotstave ustaškom teroru… od Sanskog Mosta gdje je grupa seljaka 6. maja 1941. pružila otpor ustašama koji su ometali krsnu slavu nekih seljaka i uopšte vrijeđali religijska osjećanja stanovnika sela. Taj otpor, podstaknu prvim uspjehom, evoluirao je do tog stepena da su seljaci odlučili da se suprotstave jačoj grupi Njemaca i ustaša… Spontane reakcije ustanika u raznim prilikama često se javljaju i kasnije….»
  27. «Vojno-istoriski glasnik.» Архивная копия от 23 июля 2020 на Wayback Machine p155. «The news that a group of Ustašas had been attacked attracted a great number of Serbian peasants …. A few hundred of them armed.»
  28. Đurđev, Antonić, Redžić, 1973, p. 75a.
  29. Bokan, 1972, p. 447d.
  30. Avakumović, Nikolić, 2004, p. 88a.
  31. Bokan, 1972, p. 745.
  32. Bokan, 1972, p. 447e.
  33. Avakumović, Nikolić, 2004, p. 88b.
  34. Hadžimuhamedović. Šušnjar Memorial Complex, the architectural ensemble. Bosnia and Herzegovina Commission to Preserve National Monuments. — «To quell the uprising, German army troops were sent to the area from Prijedor, who set up two cannon in the village of Čaplje and then opened fire on the rebel villages, routing the Orthodox inhabitants.» Дата обращения: 6 июня 2014. Архивировано из оригинала 14 июля 2014 года.
  35. Bokan, 1972, p. 447f.
  36. Petranović, 1992, p. 178.
  37. Redžić, Enver. Bosnia and Herzegovina in the Second World War. — Psychology Press, 2005. — P. 122. — «On 9 May the Germans shot 27 Serbian villagers and hanged them in the city park in Sanski Most.». — ISBN 978-0-7146-5625-0. Источник. Дата обращения: 16 декабря 2020. Архивировано 18 мая 2022 года.
  38. Dodik, 2011, p. 58.
  39. Šućur, Krstan. Šušnjar 1941. : proceedings - papers, testemonies and documents. — Opština Oštra Luka, 2011. — P. 58. — «Most of the activists from the right bank of the Sana River and the Đurđevdan uprising leaders were hiding in the forests near Kmećani.». — ISBN 978-99938-41-08-1. Источник. Дата обращения: 16 декабря 2020. Архивировано 16 мая 2022 года.
  40. Dizdar, Grčić, Ravlić, Stuparić, 1997, p. 145.
  41. Strahovlada Viktora Gutića (серб.). Glas Srpske (17 июня 2013). Дата обращения: 23 марта 2014. Архивировано 23 марта 2014 года.
  42. Hadžimuhamedović, Amra. Šušnjar Memorial Complex, the architectural ensemble (англ.). Bosnia and Herzegovina Commission to Preserve National Monuments. — «First to be buried on the site of the present day Memorial complex were the bodies of 27 civilians of Serbian nationality shot by the Germans on 8 May 1941. On Đurđevdan (St George’s Day), when many Orthodox Serb families celebrate the saint’s day, there was an insurrection by the Orthodox inhabitants of the village of Kijevo and other settlements around Sanski Most in protest at being prevented by the NDH (Independent State of Croatia) authorities of the day from celebrating the festival. To quell the uprising, German army troops were sent to the area from Prijedor, who set up two cannon in the village of Čaplje and then opened fire on the rebel villages, routing the Orthodox inhabitants. In retaliation for the casualties they had suffered in this encounter, the German army arrested 27 Serbs, took them to Sanski Most and shot them by the Mašinski bridge, as an example to the rest of the population. After they were shot, the bodies were loaded on a horse-drawn cart and driven through the town before being removed from the cart and hanged in the town park. Three days later they were removed to a site opposite the existing Orthodox burial ground in Šušnjar, where they were buried. Prior to this event, all the Jews of Sanski Most had been deported to the Jasenovac concentration camp, where they were killed.» Дата обращения: 6 июня 2014. Архивировано из оригинала 14 июля 2014 года.

Литература[править | править код]

  • Avakumović, Ivan. Михаиловић према немачким документима / Ivan Avakumović, Kosta Nikolić. — Institut za savremenu istoriju, 2004. — ISBN 9788674030882.
  • Bokan, Branko. Podgrmeč u NOB.: Podgrmeč do ustanka i u ustanku 1941. — Vojnoizdavački zavod, 1972.
  • Petranović, Branko. Srbija u drugom svetskom ratu: 1939-1945. — Vojnoizdavaćki i Novinski Centar, 1992.
  • Dizdar, Zdravko. Tko je tko u NDH : [сербохорв.] / Zdravko Dizdar, Marko Grčić, Slaven Ravlić … [и др.]. — Zagreb : Minerva, 1997. — ISBN 953-6377-03-9.
  • Dodik P. Šušnjar 1941: zbornik saopštenja, svjedočenja i dokumenata (серб.). — Oštra Luka: Opština Oštra Luka, 2011. — ISBN 978-99938-41-08-1.
  • Đurđev B. et al. 1941, Hiljadu devetsto četrdeset i prva, u historiji naroda Bosne i Hercegovine: Naučni skup, održan u Drvaru od 7. do 9. Oktobra 1971. / Institut za istoriju radničkog pokreta. — Sarajevo: Veselin Masleša, 1973. — 719 с..

Ссылки[править | править код]